Dve vrste buke prave problem u predelu između dve etaže: buka koja se širi vazdušno – pričanje, zvuci radija i televizije i zvuk koji se širi po konstrukciji – tzv. gazeći ili udarni zvuk koji nastaje prilikom hodanja, pomeranja predmeta, udaraca, buke mašina itd. U načelu je lakše izolovati zvuk koji se širi putem vazduha, dok je udarni zvuk veći problem.
Problemi sa lošom izolacijom između etaža česti su u slučajevima drvenh plafona i plafona sa ispunom od opeke (monta, norma, fert i sl), a nešto manje kod armirano-betonskih plafonskih ploča.
Ukoliko se proceni da je zvučna izolacija međuetažne konstrukcije nedovoljna, problem se može rešavati naknadnom zvučnom izolacijom poda na gornjem spratu ili na plafonu iznad nas. Suštinski efikasnije rešenje je izolacija podovi, jer se time sprečava širenje gazećeg zvuka u međuetažnu – plafonsku – konstrukciju. Mađutim, kada se izolacija ne može ugrađivati u tlo (drugi vlasnici, visoki troškovi, nedovoljna etažna visina i sl.), može se pokušati sa ugradnjom dodatne zvučne izolacije ispod plafona. Tada treba voditi računa o detaljima: elastično pričvršćivanje sa protivvibracionim vešalicama i elastičnim spojevima sa obodnim konstrukcijama.
Primer: zvučno izolaciona obloga po sistemu NDA
